Bitka za istinu: Ruske optužbe, evropski demanti i položaj slobodnih medija u Srbiji

Najnovije saopštenje Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije (SVR) uzburkalo je domaću i međunarodnu javnost. U njemu se tvrdi da su aktuelni nemiri u Srbiji, uz aktivno učešće omladine, proizvod subverzivnog delovanja Evropske unije i njenih članica, sa ciljem da na vlast dođe rukovodstvo „poslušno i lojalno Briselu“. Omladina, kako navodi Moskva, prelazi sa mirnih protesta na „revolucionarne metode“ i nasilje, što se u saopštenju predstavlja kao rezultat evropskog uticaja.

Posebnu pažnju izazvala je lista domaćih medija i nevladinih organizacija koje su, prema navodima SVR-a, povezane sa Briselom i finansirane spolja. Na njoj se našao i novopazarski portal Free Media, zajedno sa brojnim drugim  redakcijama poput FoNeta, Južnih vesti, Boom93, Vremena, Podrinskih i drugih.

Na ovakve optužbe reagovala je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), upozoravajući da su upravo mali i lokalni mediji „psi čuvari javnog interesa“, jedini koji još promovišu profesionalne i etičke standarde u zemlji preplavljenoj propagandom. Njihovo gašenje, poručuju iz ANEM-a, značilo bi informativnu pustinju i potpunu dominaciju onih koji svakodnevno šire govor mržnje i dezinformacije.

Istovremeno, Evropska komisija oštro je demantovala navode Moskve, ocenivši ih kao neutemeljene i opasne. „EU ne stoji iza nikakvih nemira u Srbiji i ne priprema nikakav ‘Majdan’“, poručeno je iz Brisela. Time je jasno stavljeno do znanja da evropske institucije smatraju ovakve tvrdnje delom dezinformacione kampanje čiji je cilj slabljenje poverenja u evropske vrednosti i podrivanje nezavisnog novinarstva.

Portal Free Media, čija je glavna urednica Amela Bajrović, primer je medija koji, uprkos pritiscima i skromnim uslovima rada, uspeo da se nametne kao glas profesionalnog i odgovornog novinarstva. Upravo takvi mediji, naglašavaju stručnjaci, predstavljaju poslednju liniju odbrane javnog interesa u Srbiji.

Svako etiketiranje i targetiranje ovih redakcija ne samo da ugrožava njihovu bezbednost i opstanak, već i obeshrabruje novinare da obavljaju svoju ključnu ulogu, da budu čuvari istine i javnog interesa. U demokratskom društvu, njihovo suzbijanje nije samo napad na medije, već i direktno narušavanje prava građana na slobodno i tačno informisanje.

Ova polemika nije tek diplomatski spor, već otvoreno nadmetanje dva suprotstavljena narativa, ruskog, koji proteste i slobodne medije vidi kao oruđe stranog uticaja, i evropskog, koji ih prepoznaje kao stubove demokratije i društvenog razvoja.

Sudbina malih i nezavisnih medija predstavlja relevantan indikator u proceni društvenog i političkog razvoja Srbije. Njihova uloga prevazilazi samu funkciju izvora informacija, jer način na koji se oblikuju uslovi za njihov rad pokazuje da li zemlja ostaje na putu ka jačanju otvorenog društva i evropskih vrednosti, ili postoji rizik da se javni prostor suzi i da u njemu dominiraju jednostrani narativi.

Na ovom raskršću prepoznaje se i šira dilema: da li će medijski pejzaž nastaviti da podstiče pluralizam i javni dijalog, ili će kritička reč postati marginalizovana. Upravo u toj tački leži i odgovor na pitanje u kom pravcu će se kretati srpsko društvo u periodu koji dolazi.