Porodično i rodno zasnovano nasilje i dalje su duboko ukorenjeni u patrijarhalnim normama koje oblikuju i ponašanje pojedinaca i reakciju institucija.
„Teže mi je bilo kada mi je otac rekao da nikada ništa neću postići, nego kada me udario“, kaže zrenjaninska srednjoškolka, govoreći o porodičnom nasilju. „Porodica bi trebalo da bude bezbedno mesto, a ne izvor bola.“ Mladi sve češće prepoznaju nasilje, ali i gube poverenje u institucije: „Prijavio sam jednom, ništa se nije rešilo, samo sam ispaštao zato što sam prijavio“, kaže drugi sagovornik.
Prema rečima mr Amara Musića, mastera socijalne politike i socijalnog rada, patrijarhat duboko oblikuje način na koji društvo vidi nasilje:
„Ono se često posmatra kao unutrašnja stvar porodice, što žrtvu dovodi do stigmatizacije i osude. Muškarci, kao nosioci hegemonijskih normi, neretko postaju ’čuvari porodičnog autoriteta’, čime se manifestuje strukturalno nasilje. Žrtva se najčešće proglašava krivom, umesto nasilnika.“
Musić upozorava i na težak položaj žrtava koje odluče da nasilje prijave:
„Sudske procedure su duge i traumatične, često s trajnim posledicama. Zato je važno da se kao društvo bavimo uklanjanjem rodnih stereotipa i predrasuda koje nasilje čine ’normalnim’.“
Predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije Nebojša Đuričić objašnjava da je ključ u multisektorskoj saradnji: „Tužilaštvo, policija, sudovi i centri za socijalni rad moraju pravovremeno razmenjivati informacije. Samo tako se može reagovati brzo i zaštititi žrtva.“
Prema njegovim rečima, najpre je potrebno obezbediti bezbednost žrtve, a zatim kroz individualni plan zaštite pružiti psihosocijalnu i ekonomsku podršku. „Takav pristup ne samo da štiti u trenutku krize, već i sprečava ponavljanje nasilja.“
Nebojša Đurić, Medija centar Beograd
Sudija Đuričić potvrđuje da u ovom momentu ne postoji zvanična statistika femicida u Srbiji: „Do podataka se dolazi analizom izveštaja o svim oblicima ubistava, odnosno kroz evidenciju o pokrenutim krivičnim postupcima. U tim slučajevima nevladine organizacije prate medijske izveštaje, svedočenja članova porodice i druge dostupne izvore kako bi ih evidentirale.
Od početka godine u Srbiji je zabeleženo najmanje 12 slučajeva femicida, ali ne postoji jedinstvena i zvanična evidencija, naglašava sudija Đuričić.
Musić ističe da institucije često rade u otežanim uslovima, ali naglašava da odgovornost mora preuzeti i društvo: „Moramo rušiti tabu ćutanja i menjati kulturu muškosti. Nasilje nije ’ženski problem’ – to je društveni problem svih nas.“
Mediji, kaže on, imaju veliku moć u oblikovanju javne svesti, ali je često zloupotrebljavaju:
„Nerijetko se nasilje prikazuje senzacionalistički, uz naslove poput ’zločin iz strasti’, čime se normalizuje i banalizuje tragedija”, ističe Musič.
Aktuelna rasprava o Nacrtu izmena Krivičnog zakonika i uvođenju člana „obljuba bez pristanka“ otvorila je nova pitanja. „Dobro je što se uvodi krivično delo koje sankcioniše seksualni odnos bez pristanka“, kaže Đuričić, „ali sankcije moraju biti strože – ovo ne sme biti blaži oblik silovanja.“
Ivana Gordić Perc
