„Smanjenje distance kroz dijalog, ta jednostavna ideja mogla bi biti zajednički imenitelj onoga što nam danas, kao društvu, najviše nedostaje“, rekao je za naš portal Radojica Bunčić, direktor Muzeja nasilja, ističući da je gubitak dijaloga osnovni mehanizam nastanka svakog oblika nasilja.
Prema njegovim rečima, u vremenu kada jezik javne komunikacije postaje prostor agresije, a politička scena poprište sukoba i ponižavanja, pitanje dijaloga postaje suštinsko pitanje oporavka zajednice.
„Onog trenutka kada čovek drugog više ne vidi kao ravnopravnog sagovornika, već kao objekat moći ili neprijatelja, nasilje postaje moguće. Kada dijalog nema mesta za stolom, nasilje pronalazi ulicu kao jedini prostor razrešenja“, objašnjava Bunčić.
Govoreći o nasilju nad ženama, on naglašava da to nije izolovan problem pojedinaca, već simptom dubljih društvenih obrazaca. „Nasilje nad ženama opstaje jer postoji društvena distanca, emocionalna, kulturna, institucionalna. Žene ćute jer im se ne veruje, jer institucije kasne, a društvo često relativizuje problem. Ipak, uočavaju se i pozitivni pomaci institucije sve ozbiljnije pristupaju temi porodičnog nasilja, a jedan od afirmativnih koraka je Zakon o alimentacionom fondu“, kaže direktor Muzeja.
Bunčić ističe da ideja smanjenja distance nije samo teorijski okvir, već i temelj na kojem je izgrađen Muzej nasilja, institucija čiji je cilj da bude aktivna platforma za komunikaciju sa zajednicom, posebno sa mladima.
„Kroz naše aktivnosti, a posebno kroz Javne školske časove, želimo da stvorimo prostor u kojem mladi mogu slobodno da izraze mišljenje, bez osude i stigmatizacije. Važno je da ih slušamo, čak i kada su njihovi stavovi negativni ili pogrešni, jer samo kroz razgovor možemo da razumemo njihove perspektive i ponudimo im argumentovanu podršku“, objašnjava Bunčić.
On dodaje da Muzej ne teži da mladima „nudi gotove istine“, već da ih podstakne na razmišljanje o tome zašto je neki oblik ponašanja društveno štetan, a drugi afirmativan. „Naš zadatak je da pomognemo mladima da samostalno prepoznaju mehanizme koji vode ka diskriminaciji, nasilju i nejednakosti i da ih osnažimo da te mehanizme odbace“, kaže Bunčić.
Izložba “Muzej nasilja”, Medicinska škola, Novi Pazar
Direktor Muzeja nasilja naglašava da borba protiv nasilja mora da počne u jeziku i tonu kojim komuniciramo, a ne samo u institucijama koje sankcionišu.
„Prevencija nasilja ne počinje u policijskoj stanici, već u porodici, školi, medijima i muškim krugovima. Smanjenje distance kroz dijalog znači da muškarci počnu da razgovaraju međusobno i sa ženama o moći, empatiji i emocijama. Bez toga, svaka prevencija ostaje samo parola“, ističe Bunčić.
Posebno upozorava na značaj političke i medijske kulture u oblikovanju društvenih odnosa. „Kada javni diskurs promoviše poniženje kao oblik argumenta, kada se neistomišljenici vređaju umesto da razgovaraju – nasilje postaje prihvatljiv model ponašanja. Zato borba protiv nasilja nad ženama nije samo pitanje rodne politike, već pitanje društvene kulture u celini“, poručuje.
Bunčić zaključuje da Muzej nasilja ima zadatak da bude „most, a ne oružje“ – da kroz dijalog i edukaciju podstakne empatiju, kritičko mišljenje i društvenu odgovornost.
„Ako želimo društvo bez nasilja, moramo stvoriti društvo dijaloga. To podrazumeva i ličnu i kolektivnu promenu, od načina na koji muškarci razumeju moć, do načina na koji političari razumeju vlast. Država koja razume princip dijaloga ne brani se silom, već poverenjem“, poručio je Bunčić za kraj razgovora.
Fahrudin Kladničanin
