Na regionalnom susretu „Šta da se radi?“ održanom u Novom Pazaru, profesor Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Sadžakov osvrnuo se na aktuelna društvena i politička dešavanja, ističući da građani ne smeju biti shvaćeni kao „pomoćna snaga protesta“, i da se pokazuje da studenti, iako iskreno angažovani, ne mogu sami nositi teret društvenih promena.
„Protest je, podsetio bih, započet od strane građana, početkom novembra, studenti su se, na masovniji i odlučniji način, pridružili nešto kasnije. Često se nedovoljno vrednuje uloga i trud građana. Poštujem napore studenata ali imam određene rezerve još od februara, kada se već moglo uočiti da će zbog velikog broja grešaka i nedostataka, veoma teško ići uklanjanje ovog monstruoznog režima. Poseban problem je povećanje upliva nacionalizma koji se desio od skupa održanog na Vidovdan. To nije put istinske promene već nova, katastrofalna i fatalna stranputica“, rekao je Sadžakov.
Prema njegovim rečima, od kraja februara do Vidovdana postalo je jasno da će veoma teško biti naći rešenje, mnogo toga je isprobano protiv režima koji je na zastrašujući način zarobio državu.
„Studenti su bili presudno važna snaga da se omasove i ojačaju protesti, kao neko ko je mlad i van sistema bili su idealni da ožive polumrtvo društvo u Srbiji, dok je većina drugih tada bila apatična, razočarana, neki i korumpirani i ucenjeni. Poznato je i stanje opozicije i sindikata“, dodao je on.
Sadžakov smatra da studenti tada pokazali veliki entuzijazam i organizacione sposobnosti, izlažući se ogromnoj represiji od strane režima, uz druge građane. No, kao osobe bez velikog životnog, radnog i političkog iskustva, oni ne mogu biti jedina i neupitna snaga promene.
„Mi smo to prihvatili iz očaja. Taj posao je trebalo da uradi opozicija, a znamo koliko je i ona problem. Ne može da se vozi na jednom točku, potrebno je još mnogo toga, što evidentno fali“, istakao je, dodajući da je „gušeno i ono malo što je koliko-toliko bilo zdravo i upotrebljivo u opoziciji i određenim političkim organizacijama“.
Stalno se ističe da su studenti probudili društvo, a “rekao bih da su pre svega, što je veoma važno, probudili sebe, imajući u vidu njihovu raniju apatičnost i nezainteresovanost za političke procese i stanje u društvu” .
On je kritikovao i „često prepotentnu studentsku poziciju“ koja, kako kaže, „nastupa kao da sve počinje od njih“.
„Treba da napustimo idolopokloničko shvatanje mesijanske uloge studenata i da se na, trezven način, pokušamo sabrati i videti šta se može uraditi u ovoj teškoj situaciji. Sve se može iscrpeti, pa i energija pobune. Nisu dovoljni samo dobra volja i aktivnost; izostaje kritičko preispitivanje, a stvorila se i neka vrsta novog jednoumlja, što je daleko od nečeg dobrog. Svi mi želimo i hoćemo isto, ali moramo uvideti i sopstvene pogreške ne bi li došli konačno do kapaciteta da ovaj režim ode“, upozorio je Sadžakov.
Slobodan Sadžakov: (Foto: Irfan Ličina/Hava media)
Govoreći o društvenom kontekstu, ocenio je da „zreli ljudi čekaju spas, dok naduvavaju ego studentima“ i da je zapanjujuća ta “dobrovoljna infantilizacija” i manjak kritičke svesti, što samo pokazuje koliko su razorne posledice proteklih decenija, manjak političke kulture i ideja. Treba otvoreno reći da studenti nemaju “zlatni štapić” i da mnogo toga fali kako bi se izašlo iz ovog košmara.
Studentsko-građanski protesti su, svojim entuzijazmom i energijom, u prva tri meseca pokrili slabosti srpskog društva koje su nas i dovele do pojave ovakvog režima – slabe sindikate, slabu opoziciju, slabe intelektualce, slabu solidarnost. I sada, kada je splasnuo taj entuzijazam, izbijaju na površinu sve te slabosti, a onda je vrlo teško sagledati kojim mehanizmima se mogu izboriti, recimo, vanredni izbori. I neki fudbalski tim uđe u utakmicu sa jednom taktikom, ofanzivnom ili defanzivnom, pa u skladu s tim da li je primio gol ili je dao gol, menja tu taktiku.
Vrlo je važno biti sad u ovom momentu trezven, videti šta je sve u igri, a, ne istrajavati na onim metodama koje, kako se pokazalo, nemaju efekte”, ističe Sadžakov. „Generalni štrajk je propao jer je brzopleto i traljavo organizovan“, još davno „umesto politizacije, dobili smo estetizaciju i psihologizaciju protesta. Bitni momenti, u trenucima kada su energija i masovnost bili veliki, nisu, nažalost, dobro iskorišćeni, ovo sada je u dobroj meri očajničko tumaranje i truljenje svega onog što je u protestu bilo veliko“, naveo je.
„Od svih tih ideja neposredne demokratije i kritike kapitalizma stigli smo do Lompara i povođenja za stupidnim nacionalističkim zovom. Imamo sada prelakirani nacionalizam i mlade snage koje prepakuju stare ideje. Obeleženi su svi mitološki datumi srpskog nacionalizma, a o Srebrenici i onome što smo mi uradili drugima – muk. To je moje veliko razočaranje: što ne možemo da nađemo istinski izlaz, politički, moralni i ekonomski“, zaključio je Sadžakov, pozivajući na ozbiljniji i odgovorniji pristup društvenim promenama.
Fahrudin Kladničanin
