Na Sedmom regionalnom susretu „Šta da se radi?”, održanom tokom vikenda u Novom Pazaru, novinar i publicista Mijat Lakićević govorio je o dometima studentske pobune i društvenim podelama u današnjoj Srbiji. On je ocenio da se zemlja više ne deli na pitanjima poput Evropske unije, Rusije, litijuma ili Kosova, već na osnovnom pitanju – da li su nesreće i tragedije posledica terorističkih akata ili pljačkaške, korumpirane vlasti?
Prema njegovim rečima, vlast sistematski zloupotrebljava i najteže događaje, pretvarajući ih u političku samopromociju, dok su režimski mediji u stanju da svaku tragediju predstave tako da je predsednik države najveća žrtva.
Govoreći o studentskom pokretu, Lakićević je izrazio rezervu prema njegovoj snazi i organizovanosti, naglasivši da je pokret danas slabiji nego u martu, kada je, po njegovoj oceni, dostigao svoj vrhunac. Smatra da je tada propušten ključni trenutak da se protesti pretoče u jasne političke zahteve, da se zatraže izbori i da se pokret poveže sa širim opozicionim frontom i civilnim sektorom. Ipak, dodao je da bi bilo teško očekivati takav politički iskorak od studenata, s obzirom na njihovu ideološku raznolikost i generalno negativan odnos prema politici i partijama.
Studenti uspeli da ostanu ujedinjeni oko onoga što prevazilazi političke razlike – elementarne ljudske solidarnosti i zahteva za odgovornošću. Njihov glavni zahtev, rekao je, bio je da institucije u Srbiji funkcionišu normalno, što u društvu gde su sve poluge moći podređene jednoj ličnosti postaje izrazito politički čin, ističe Lakićević.
Taj zahtev, istakao je, u svojoj suštini jeste zahtev za vladavinom prava, liberalnim načelom koje predstavlja temelj Evrope. Po njegovom mišljenju, to je i minimalni i maksimalni zahtev koji danas u Srbiji može i mora da se postavi, a upravo u tome leži najveće nasleđe studentskog pokreta: jasno formulisana potreba da se obnovi pravni poredak i odgovornost institucija.
Regionalni susret “Šta da se radi?” – Rade Veljanovski, Zoran Vuletić, Mijat Lakićevič.
Govoreći o širem društvenom kontekstu, Lakićević je ocenio da je, iako je studentski pokret oslabio, građanski blok u međuvremenu ojačao, te da se opozicija konsoliduje i ponovo preuzima svoju ulogu, naročito ona proevropska. Kao pozitivan znak naveo je činjenicu da se u institucijama Evropske unije ovih dana mogu čuti glasovi predstavnika opozicije, koji evropske partnere i birokrate upoznaju sa stvarnim stanjem u Srbiji.
Lakićević je upozorio i na „rusku zimu” koja preti Srbiji – ne zbog nedostatka gasa, već zbog preplavljenosti ruskim uticajem i političkim modelima.
„Dolazi vreme kada će pas i mačka, vuk i lisica, morati da spavaju zajedno, možda ne u istom krevetu, ali u istoj sobi“, rekao je, ukazujući na potrebu širokog opozicionog zajedništva u borbi protiv autoritarizma.
U završnici izlaganja, Lakićević je upozorio da čak i u slučaju promene vlasti i formiranja vlade bez Srpske napredne stranke, pred Srbijom stoji dugotrajan proces moralne i intelektualne obnove. „Ako nije fizički i materijalno u gorem stanju nego 5. oktobra dvehiljadite, Srbija je danas u gorem stanju moralno i intelektualno“, zaključio je.
