U Narodnoj biblioteci Srbije danas je održana promocija knjige „Novopazarski zapisi – Sima Budmanija”, koju je priredio Elijas Rebronja. Ovo izdanje predstavlja najstariji poznati rečnik govora Novog Pazara, nastao u 18. veku. Na promociji, koja je privukla pažnju stručne javnosti, govorili su prof. dr Redžep Škrijelj i dr. Mensur Zukorlić.
Knjiga sadrži više od 650 reči i izraza koje je Budmani zabeležio tokom boravka u Novom Pazaru 1734. godine, otkrivajući bogatstvo jezika, kulturu svakodnevice i duh tog vremena.
Dubrovčani su imali razvijenu tradiciju beleženja i izveštavanja svoje Republike o prilikama i životu u krajevima s kojima su imali trgovačke veze, što Budmanijevim zapisima daje i dodatnu istorijsku vrijednost.
“Jedan od ciljeva Budmanijevih zapisa, u periodu kada je Novi Pazar bio važan trgovački centar, bio je da pomogne trgovcima u komunikaciji i da olakša uspostavljanje poslovnih veza između onih koji su govorili drugim jezicima i trgovaca iz različitih krajeva i zemalja”, istakao je priređivač Elijas Rebronja.
„Iz ovog spisa možemo videti da su Novopazarci govorili istim jezikom. Taj narod nije govorio turskim, već jednim istim jezikom, i vidimo da je taj jezik u to vreme bio gotovo identičan jeziku kojim se danas govori u Novom Pazaru,“ rekao je dr. Mensur Zukorlić.
“Značaj Budmanijevih zapisa i u tome što se mnoge fraze koje je on beležio i danas koriste u svakodnevnom govoru, i to „bez obzira na nacionalnu pripadnost“, što potvrđuje zajedničke jezičke korene i trajnost izraza na ovim prostorima”, naglasio je Zukorlić.
Foto: Hava media
Univerezitetski profesor Redžep Škrijelj je posebno naglasio da je Budmani zapisao najvažnije reči koje su bile ključne za trgovinu i poslovanje, ali i brojne izraze koji svedoče o bogatstvu tadašnjeg govora.
„Ovaj rječnik ima neprocjenjivu vrijednost jer pokazuje ne samo ekonomsku, već i kulturnu i jezičku razvijenost Novog Pazara u 18. vijeku,“ rekao je Škrijelj, istakavši da su taj rječnik kasnije koristili i Vuk Karadžić i Đuro Daničić u svojim istraživanjima i leksikografskim radovima.
Njegova univerzalnost pokazuje da je Budmani prepoznao važnost jezika kao mosta između ljudi različitih krajeva i tradicija,“ dodao je on.
Inače, nagrada za “Vrijedno reprint izdanje” na Festivalu FesKK – “Pazi šta čitaš!” koji je održan u Kotoru ove godine pripala je JU Ratkovićeve večeri poezije iz Bijelog Polja, za izdanje „Novopazarski zapisi – Simo Budmani“ koje je priredio Elijas Rebronja.
Zapisi koje je Simo Budmani načinio u Novom Pazaru 1734. godine, koliko god bili po obimu neveliki, a po namerama skromni, višestruko su značajni i treba da imaju svoje mesto u našoj kulturnoj istoriji. Njima je taj Dubrovčanin, u okvirima svojih moći, ali i na najlepši način, uzvratio na gostoprimstvo gradu u kome je više godina živeo i radio.
