Državni univerzitet u Novom Pazaru nalazi se u blokadi i predstavlja jedini univerzitet u Srbiji na kojem studenti ne pohađaju nastavu, što samo po sebi svedoči o razmerama institucionalnog sloma. Nastavni proces je faktički urušen, profesori su sistematski odstranjivani putem administrativnih i disciplinskih mehanizama, dok je za više od dve stotine studenata ukinut status, bez jasnih i javno obrazloženih razloga. Univerzitet je, umesto prostora znanja i autonomije, pretvoren u poligon sile, pritisaka i samovolje.
Centralna figura tog urušavanja je bivša rektorka Zana Dolićanin, čije je upravljanje bilo obeleženo autoritarnošću, zloupotrebom funkcije i otvorenim prezirom prema akademskim i studentskim slobodama. Njen odnos prema zaposlenima, studentima i samoj ideji univerziteta doveo je do radikalne degradacije najvažnije visokoobrazovne institucije od nacionalnog značaja za Novi Pazar.
Njena smena nije bila rezultat unutrašnje institucionalne katarze, već posledica pritiska javnosti, studentskog otpora i, tek naknadno, uključivanja političkih aktera iz Novog Pazara koji participiraju u Vladi Srbije. Pojedini politički predstavnici, poput ministra Huseina Memić, isticali su u javnosti da je borba za smenu bivše rektorke zahtevala desetine sastanaka i dugotrajne političke intervencije, što dodatno potvrđuje da je pritisak za njenu smenu dolazio sa svih strana. Paradoksalno, ali i indikativno, jedina osoba koja je u tom procesu uspela da ujedini Novi Pazar bila je upravo – rektorka Dolićanin
Imenovanje nove rektorke, Tanje Soldatović, za sada ne uliva uverenje da je došlo do suštinske promene, naročito zbog raširenog uverenja da će bivša rektorka nastaviti da upravlja Univerzitetom iz senke. Tu procenu najčešće iznose bivši profesori Državnog univerziteta, koji su, prema sopstvenim tvrdnjama, dobro upoznati sa unutrašnjim odnosima i mehanizmima moći na DUNP-u. Takav utisak dodatno se učvršćuje najavama mogućeg „uhlebljenja“ bivše rektorke u Nacionalnom telu za akreditaciju, čime bi joj bio omogućen institucionalni uticaj bez formalne odgovornosti.
Moć Zana Dolićanin nije počivala na akademskom autoritetu, već na strahovladi i demonstrativnoj lojalnosti aktuelnom režimu. Ta lojalnost je simbolički potvrđena njenim odlaskom u „Ćacilend“, gde je, u grotesknom paradoksu, držala predavanje o multikulturalizmu. Time je postala jedina rektorka državnog univerziteta koja je akademsku funkciju svela na politički performans, pokušavajući da se pozicionira u hijerarhiji lojalnih zaštitnika režima.
U tom kontekstu ne treba zanemariti ni činjenicu da su pojedini profesori, braneći sopstvene pozicije na Univerzitetu, sebe predstavljali kao zaštitnike „državnog interesa“. Takva retorika očigledno nije bila usmerena samo na Univerzitet, već i na širu zajednicu u kojoj on deluje, čime je akademski prostor dodatno pretvoren u polje političke lojalnosti, a ne javne odgovornosti.
U tom smislu, sve je više onih koji smatraju da je bivša rektorka, uprkos demonstrativnoj odanosti, vremenom postala politički teret i balast čak i za sam aktuelni režim, jer je njeno delovanje proizvelo više štete nego koristi.
Istovremeno, važno je istaći da novoj rektorki treba ostaviti minimum od sto dana kao razuman institucionalni rok da se sagleda da li i na koji način je moguće rešavanje nagomilanih problema na Univerzitetu. Rektorka Soldatović je već preduzela određene korake i inicijative, ali je jednako jasno da se duboko urušene institucije ne mogu sanirati preko noći, nedelju ili mesec dana. Ozbiljna i odgovorna procena njenog rada moguća je tek nakon isteka tog početnog perioda, i to kroz ispunjavanje konkretnih zahteva i merljivih pomaka, ako do njih dođe, a ne kroz deklarativne izjave ili simbolične poteze.
Od njenog izbora održan je niz sastanaka sa studentima. Prema informacijama koje kruže u novopazarskim kuloarima, razgovaralo se o brojnim pitanjima, ali bez javnih saopštenja, navodno dok se ne postignu konkretni dogovori. Studenti, međutim, jasno i dosledno artikulišu svoje zahteve: vraćanje statusa za više od dve stotine studenata, poništavanje odluka bivše rektorke i pokretanje novih postupaka za izbor nastavnog kadra, kao i kao jedan od novijih zahteva, a to je raspisivanje vanrednih izbora za Studentski parlament.
Bivša rektorka ostavila je za sobom duboku institucionalnu prazninu, ali posledice te praznine danas snose studenti. Sve je više upozorenja da aktuelna kriza vodi ka potpunom gašenju Državnog univerziteta u Novom Pazaru, što bi predstavljalo trajnu ranu za ovaj grad i čitav region. U ovom trenutku, jedini stvarni branioci i jedini mogući spasioci Univerziteta jesu studenti. Na njima nije samo odluka o nastavku studija, već odluka o sudbini javne institucije duge skoro dve decenije.
Njihovu odluku danas ne čekaju samo javnost, već i njihovi roditelji, porodice i zajednica koja u Univerzitetu vidi šansu za ostanak, obrazovanje i dostojanstven život.
Fahrudin Kladničanin
