Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Centar za razvoj lokalnih medija objavili su izveštaj o stanju u kojem rade lokalne redakcije u Sandžaku. Dokument donosi niz nalaza koji ukazuju na snažne političke i ekonomske pritiske, otežan pristup informacijama i manjak sistemske zaštite novinara.
Prema izveštaju, tužbe protiv novinara i medija sve češće se koriste kao instrument pritiska i iscrpljivanja. Iako prvostepene presude ponekad potvrđuju da su redakcije bile mete napada, na apelaciji one često bivaju preokrenute, uz obrazloženja koja legitimizuju ponašanje javnih funkcionera. Takva praksa, kako se ocenjuje, obeshrabruje redakcije i troši njihove ograničene resurse.
Lokalni mediji uglavnom funkcionišu oslanjajući se na nepisana pravila i internu koordinaciju. Sistemske obuke gotovo da ne postoje, a najveći deficit prepoznat je u pripremi za rad u masi i digitalnu bezbednost. Novinari se u svakodnevnom radu oslanjaju na oprez, minimalnu zaštitnu opremu i dokumentovanje incidenata.
Saradnja sa novinarskim udruženjima i organizacijama poput NUNS-a, NDNV-a i SHARE fondacije najčešće je ad hoc i pokreće se tek kada dođe do ozbiljnijih pretnji ili digitalnih napada. Tada je pomoć najvidljivija kroz savetovanje, tehničku podršku i alarmiranje javnosti.
Izveštaj beleži i probleme sa pristupom informacijama, jer institucije odgovaraju sporo, zahtevaju formalne procedure i koriste zakonske rokove do krajnjih granica, čime se obesmišljava aktuelnost vesti. Iako se Poverenik za informacije od javnog značaja navodi kao važan mehanizam, on ne garantuje ishod, pa se novinari oslanjaju na lokalne izvore.
Politički pritisci posebno su izraženi u ekonomskoj sferi, što dovodi do povlačenje oglašivača, nepredvidivih ishoda konkursnog sufinansiranja i učestale inspekcije stvaraju atmosferu nesigurnosti i otežavaju dugoročno planiranje. Tužbe, uključujući i one koje sagovornici prepoznaju kao SLAPP, dodatno iscrpljuju redakcije i obeshrabruju profesionalno izveštavanje.
Zaključak izveštaja jeste da se medijska scena u Sandžaku oblikuje između javnog interesa i različitih oblika pritisaka. Iako lokalne redakcije nastavljaju da održavaju profesionalne standarde, njihova bezbednost i održivost ostaju ozbiljno ugrožene.
