Evropska komisija je u najnovijem godišnjem Izveštaju o Srbiji za 2025. godinu ocenila da je zemlja ostvarila ograničen napredak u sprovođenju reformi neophodnih za članstvo u Evropskoj uniji. Iako je Vlada Srbije zadržala strateški cilj da ispuni sve tehničke kriterijume za članstvo do kraja 2026. godine, Komisija upozorava da nedostatak političke volje, duboka društvena polarizacija i sve teže okruženje za civilno društvo usporavaju evropski put zemlje.
Evropska komisija konstatuje da je javna debata o ustavnim ovlašćenjima predsednika države sve intenzivnija i izražava zabrinutost zbog prevelikog uticaja predsednika na donošenje odluka. Tokom 2025. godine došlo je do više promena u sastavu vlad, nakon napada na studente demonstrante, premijerka je podnela ostavku, a nova vlada formirana je 16. aprila 2025. godine.
Evropska komisija naglašava potrebu da se ojača autonomija nezavisnih tela i da vlast dosledno sprovodi njihove preporuke.
Jedan od najoštrijih delova izveštaja odnosi se na pogoršanje položaja organizacija civilnog društva. Evropska komisija navodi da su verbalni napadi, kampanje blaćenja, policijski pretresi i SLAPP tužbe postali česti, dok su neki strani predstavnici organizacija iz EU bili pritvoreni ili proterani iz Srbije.
U februaru 2025. policija je pretresla kancelarije četiri organizacije po nalogu Specijalnog odeljenja Višeg tužilaštva, što je, prema oceni Komisije, „široko shvaćeno kao vid pritiska“. Kao odgovor, 29 organizacija civilnog društva povuklo se iz radnih grupa Vlade, a Nacionalni konvent o EU suspendovao je saradnju s vlastima.
Komisija poziva vlasti da obezbede slobodan rad civilnog društva, unaprede transparentnost javnog finansiranja i uspostave jasne kriterijume za dodelu sredstava.
Izveštaj beleži i zabrinutost zbog ograničenog civilnog nadzora nad bezbednosnim službama. Parlamentarni odbor koji se time bavi odbacio je navode o upotrebi soničnog uređaja tokom protesta u martu 2025., dok su predstavnici BIA tvrdili da se u Srbiji odvija „pokušaj obojene revolucije“.
Evropska komisija podseća da Zakon o pristupu dosijeima državne bezbednosti još nije usvojen, što i dalje ograničava transparentnost sektora bezbednosti.
