Na regionalnom susretu „Šta da se radi?“, koji je bio posvećen temi „Dometi studentske pobune – Kuda ide Srbija?“, građanska aktivistkinja Aida Ćorović, govorila je o istorijskom značaju studentskog pokreta i novom talasu solidarnosti koji je, po njenim rečima, probudio čitavo društvo.
Govoreći pred brojnim učesnicima iz Srbije i regiona, Ćorović je istakla da su protekli meseci pokazali kako se u zemlji „rađa potpuno nova generacija mladih koja ruši zidove nepoverenja i predrasuda, i gradi mostove među ljudima“.
„Živeći godinama u Beogradu, imala sam prilike da se suočim sa brojnim predrasudama koje su Srbi imali prema Bošnjacima, baš kao što i Bošnjaci često imaju pogrešnu percepciju o Srbima. I onda su se ‘desili studenti’ i sve se promenilo“, rekla je Ćorović, aludirajući na početak masovnih studentskih protesta i marševa solidarnosti koji su obeležili proteklu godinu.
Podsetila je na događaje u Novom Sadu, kada su studenti iz različitih delova Srbije zajednički odali počast 16 žrtava stradalih ispod nadstrešnice Železničke stanice. „Jedan od studenata iz Novog Pazara tada je rekao da se prvi put oseća kao ravnopravan građanin Srbije. To je bio trenutak kada su se zidovi između srpskog i bošnjačkog naroda počeli rušiti“, istakla je.
Ćorović je posebno govorila o simbolici studentskog marša iz Novog Pazara ka Novom Sadu, koji je desetak mladih sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) započelo šesnaest dana pre 1. novembra. Taj marš, kako je rekla, „podseća na Gandijev marš soli, čin mira, dostojanstva i ljubavi prema sopstvenoj zemlji i svim njenim građanima“.
„Ovih dana gledamo slike koje deluju nestvarno, mlade ljude pod zastavama Srbije, Sandžaka i svog univerziteta, pod hidžabom i šajkačom, sa ranjenim stopalima, ali osmehom na licu. To su prizori nove Srbije koja se rađa pred našim očima”
Aktivistkinja je naglasila i značaj činjenice da su mladi Bošnjaci, studenti DUNP-a, prvi put postali prisutni u široj srpskoj javnosti, gostujući u nezavisnim medijima i iznoseći zrele i argumentovane stavove o obrazovanju, društvu i pravdi.
Aida Ćorović (Foto: Irfan Ličina) – Regionalni susret: Šta da se radi?
“Nije više neobično da javno čujemo imena kao što su Emina, Selma, Davud, Amar, Kenan, Merima… To je ogromna promena, jer javnost sada vidi lica, čuje glasove i razume da smo svi deo iste priče“, rekla je Ćorović.
Govoreći o reakcijama građana duž rute kojom su studenti prolazili, Ćorović je opisala „dirljive scene pune zagrljaja, suza i zahvalnosti“. „Ljudi žele da ih zagrle, zahvale, ugoste. U tim susretima prepoznajemo duboku potrebu naroda da pokaže da Bošnjaci i Srbi jesu i moraju biti deo zajedničke, pravedne i otvorene Srbije“, kazala je.
Kao dugogodišnja mirovna i antiratna aktivistkinja, Ćorović je govor zaključila porukom da su ovi događaji dokaz da društvo može da se izleči od mržnje i podela. „Ovo su katarzične i lečeće scene, prizori koje ni u najsmelijim snovima nisam verovala da ću doživeti. Posle tri i po decenije, vidimo Srbiju koja uči da razume, povezuje, veruje u pravdu i jednakost“, poručila je.
„Kao neko ko je više od pola života posvetio borbi za bolju i pravedniju Srbiju, danas mogu da kažem ovo je ostvarenje sna. Ovo je Srbija koju smo čekali”.
Fahrudin Kladničanin
